Naknada štete kod povrede prava na žig
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Pravni fakultet za obrazovanje pravnika za privredu i pravosuđe

Pojam I vrste povrede žiga
Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Žig spada u kategoriju prava industrijske svojine i u savremenim pravnim sistemima zauzima značajno mesto.
Lice koje povredi žig ili pravo iz prijave odgovara za štetu po opštim pravilima o naknadi štete iz čl. 154. - 209. Zakona o obligacionim odnosima, na čiju primenu upućuje odredba iz člana 57. stav 2. Zakona o žigovima.
Odgovornost za štetu zbog povrede žiga ne isključuje odgovornost za delo nelojalne konkurencije. Takvo pravilo sadržano je u odredbi iz člana 49. stav 2. starog Zakona o žigovima, a važeći zakon ne sadrži takvu izričitu odredbu. Međutim, i u odsustvu takve izričite odredbe,pravilo da odgovornost za štetu zbog povrede žiga ne isključuje odgovornost za delo nelojalne konkurencije, važeće je i danas, jer proizlazi iz prirode stvari, kao i iz odredaba Zakona o trgovini koji u članu 3. tačka 7. propisuje da se nelojalnom konkurencijom smatra naročito: neovlašćena upotreba zakonom zaštićenih spoljnih oznaka drugog trgovca (naziv, firma, robni žig, uslužni žig, znak kvaliteta, znak porekla i dr.) ili upotreba oznaka koje nisu zakonom zaštićene, kojom se stvara ili se može stvoriti zabluda u prometu robe na štetu drugog trgovca koji te oznake upotrebljava u svom poslovanju, a u članu 47. propisuje kaznu za privredni prestup za preduzeće ili drugo pravno lice ako preduzme neku od radnji koja predstavlja delo nelojalne konkurencije.
I u slučaju nelojalne konkurencije neovlašćenom upotrebom žiga, kada se stvara ili može stvoriti zabluda na tržištu na štetu drugog trgovca, nosilac prava može ostvariti zaštitu sudskim putem kao i pravo na naknadu štete - kako obične štete, tako i izmakle koristi, po opštim pravilima iz čl. 154. - 209. Zakona o obligacionim odnosima o odgovornosti za štetu.
Međutim, u sudskoj praksi sporno je da li u tom slučaju nosilac prava na žig ima pravo samo na imovinsku (materijalnu) štetu, ili mu se zbog povrede njegovog prava može dosuditi i neimovinska (nematerijalna šteta).
Smatramo da se naknada za nematerijalnu štetu može priznati samo za onu nematerijalnu štetu koju kao takvu priznaje zakon, a ne za bilo koju nematerijalnu štetu. Pod nematerijalnom štetom u smislu Zakona o obligacionim odnosima podrazumevaju se fizički bol, psihički bol i strah, a ova vrsta štete vezuje se (po prirodi stvari) za fizičko lice. Prema tome, iz povrede poslovne reputacije pravnog lica može proisteći samo imovinska šteta u smislu poljuljanog ugleda koji treba povratiti odgovarajućim sredstvima građansko-pravne zaštite (objavljivanje presude na trošak štetnika ili druge mere publiciteta).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]